Kako da napišeš dobar opis profila i izabereš šta da pokažeš

Zašto je opis važan

Ljudi u chatu o tebi ne znaju ništa osim korisničkog imena, fotografije i nekoliko rečenica. Prazan profil ili opis od jedne reči ne daje im povod da započnu razgovor, pa se češće javljaju oni kojima nije ni stalo do pravog razgovora. Dobar opis radi suprotno: privlači one koji dele tvoja interesovanja i daje im temu za prvu poruku.

Opis ne mora da bude dug. Važnije je da bude tvoj, iskren i dovoljno konkretan da neko pomisli: „O ovome bih rado popričao.”

Budi iskren, ali ne moraš da kažeš sve

Nema svrhe da se predstavljaš kao neko drugi. Ako napišeš da obožavaš planinarenje, a godinama nisi bio na planini, razgovor će brzo zapeti. Iskren opis štedi vreme i tebi i drugima, jer ti se javljaju ljudi kojima se dopada ono što stvarno jesi.

Iskrenost ne znači da moraš sve da otkriješ. Možeš da kažeš da voliš da kuvaš, a da ne kažeš u kom kraju živiš. Možeš da napišeš da radiš u prosveti ili u IT-u, a da ne navedeš ime škole ili firme. Granicu postavljaš ti, i možeš da je pomeriš kad nekoga bolje upoznaš.

Konkretna interesovanja umesto opštih reči

Rečenice kao „volim muziku, filmove i putovanja” stoje na mnogim profilima i zato skoro ništa ne govore. Pokušaj da budeš određeniji: koju muziku slušaš, koji film si poslednji put gledao dvaput, gde bi voleo da odeš na sledeći odmor. Detalj je ono što ostaje u pamćenju.

Dovoljno je da navedeš dve ili tri stvari koje te zaista zanimaju, umesto dugog spiska. Sagovorniku je tako lakše da izabere temu, a tebi da prepoznaš ko je opis zaista pročitao, a ko šalje istu poruku svima.

Pitanje ili mamac za prvu poruku

Mnogi ne znaju kako da počnu razgovor. Možeš da im pomogneš tako što na kraj opisa staviš pitanje ili mali izazov. Na primer: „Preporuči mi knjigu koju si pročitao u jednom dahu” ili „Pica sa ananasom: da ili ne?” Takva rečenica olakšava prvi korak i odmah daje temu.

Pitanje neka bude lagano i otvoreno, bez nečeg previše ličnog. Cilj je da se razgovor pokrene, a ne da neko polaže ispit.

Šta ne stavljaš u opis

Opis profila je javan i može da ga pročita bilo ko, uključujući i ljude sa lošim namerama. Zato u njega ne stavljaj:

• tačnu adresu, ulicu ili naselje u kom živiš
• ime firme, škole ili mesta gde radiš, kao ni radno vreme
• broj telefona, email adresu ili korisnička imena sa drugih mreža
• imena, uzrast, školu ili fotografije svoje dece
• podatke o tome kada si sam kod kuće ili kada putuješ
• odgovore na česta sigurnosna pitanja, kao što su devojačko prezime majke ili ime prvog ljubimca

Fotografije: skorašnje, tvoje i bez dokumenata

Ako staviš fotografiju, neka bude skorašnja i neka na njoj budeš ti. Slika od pre mnogo godina stvara pogrešna očekivanja, a tuđa fotografija je jedan od prvih znakova lažnog profila. Ako ne želiš da pokažeš lice, bolje je da staviš sliku pejzaža ili hobija nego nečiju tuđu.

Pre nego što postaviš sliku, pogledaj šta se vidi u pozadini: tablica automobila, broj zgrade, ime ulice, uniforma sa logom firme ili prozor kroz koji se prepoznaje kraj. Nikad ne postavljaj fotografije ličnih dokumenata, kartica, avionskih karata ili bilo čega sa bar kodom. Neki telefoni uz fotografiju čuvaju i podatke o mestu snimanja, pa proveri podešavanja kamere ako to ne želiš.

Slab i bolji opis: primeri

Mala promena često potpuno menja utisak. Bolji opisi su konkretni, imaju pitanje na kraju i ne otkrivaju gde te neko može pronaći:

• slabo: „Pitaj šta te zanima.” Bolje: „Vikendom vozim bicikl pored reke, a radnim danima tražim dobru seriju. Šta ti trenutno gledaš?”
• slabo: „Volim muziku i izlaske.” Bolje: „Slušam stari rok i džez i još tražim nekoga ko zna gde ima dobrih koncerata.”
• slabo: „Radim u apoteci u glavnoj ulici, živim sama sa mačkom.” Bolje: „Radim sa ljudima, a odmaram se uz kuvanje. Moja specijalnost je sarma, a tvoja?”
• slabo: prazan opis. Bolje: dve ili tri rečenice o tome šta voliš i jedno pitanje za sagovornika